Reči Zetana: Najstrašniji dan

Dan značajnog pomeranja polava, koje će se desiti za vreme narednog prolaska 12. Planete, je dan koji neće moći da ignoriše ni jedan čovek na planeti Zemlji. Za većinu, to će biti najstrašniji dan.

• Oni koji nisu bili prethodno upozoreni neće proći ništa gore od onih koji su čuli glasine ali nisu mogli da naprave promene u svom životu kako bi se pripremili. U stvari, to što nisu dobili upozorenje će predstavljati balgoslov za one koji ne mogu da se pripreme, jer neće morati da razmišljaju o odlukama koje su doneli. Oni koji su se pripremili će biti u stanju velikog straha, zamišljajući najgore. Bez obzira da li je čovek shvatio šta će se desiti a nije mogao da ode na bezbedno mesto, ili nije shvatio uopšte, efekat će biti isti. Ljudi će čekati na ono što će sledeće da se desi. Kao što smo opisali, čekanje se može preobraziti u nešto što odvlači pažnju kao što su naprimer žurke ili u neki oblik poricanja kao što je naprimer nastavljanje sa svakodnevnim poslovima kao da je sve normalno, ali za većinu će čekanje predstavljati neki oblik zadržavanja daha. Oni će biti u šoku, od trenutka kada shvate da se Zemljina rotacija zaustavila, pa sve do pomeranja polova, znači nekoliko dana.
• Za one koji se nalaze pored obale, čas kada će Zemljina kora početi da se pomera zajedno sa jezgrom do nove pozicije neće predstavljati traumu sve dok se Zemljina kora i jezgro ne zaustve. To je trenutak kada će ogromni plimski talasi početi polako da se penju uz obalu, prvo na jednu stranu vodenog tela, a zatim, kasnije kada voda krene nazad, i na drugu stranu. Oba plimska talasa su jednako razarajuća. To što se neko nalazi na visokom mestu pored obale neće predstavljati faktor bezbednosti ako voda nema kuda da ode, jer će pritisak naterati vodu da ide ka gore kada naiđe na prepreku, tako da će biti potopljen u svakom slučaju. Plivanje na talasu dovodi do toga da čovek udari u neku prepreku, a ako čovek dozvoli talasu da ga potopi dolazi do sigurnog davljenja, srećom ta smrt je bezbolna. Prema tome, oni koji se nalaze pored obale će u skoro svim slučajevima umreti zbog plimskih talasa, ako ne umru pre toga.
• Za one koji se nalaze daleko od obale, van domašaja plimskih talasa, zemljotresi će predstavljati veliku opasnost. Sve kuće osim onih najlakših će biti tako jako potresene da će se srušiti, i zatrpati i zarobiti one koji se nalaze unutra. Oni koji se nalaze u šatorima ili kolibama sa slamnatim krovom će biti bacani levo-desno, zajedno sa svojim nameštajem, ali osim ogrebotina i modrica, neće zadobiti druge povrede. Ležanje na podu u toku ovih događaja samo po sebi predstavlja zaštitu, jer trenje uz zemljinu porvršinu sprečava da čovek bude daleko bačen. U gradovima, zgrade će se srušiti, i nastaće situacija koju viđate posle velikih zemljotresa, u svom ekstremnom obliku, svuda na planeti. Povređeni će umreti zbog nedostatka pomoći a oni koji prežive će se ubrzo razboleti zbog toga što će piti vodu zagađenu otpadnim vodama, a zbog transporta koji će biti blokiran sa svih strana, i glad će uskoro početi da odnosi svoj danak.
• Oni koji žive na pločama pored okeana koje će potonuti će biti prekriveni vodom iz okeana kojoj se neće moći odupreti. Oni će se sigurno udaviti. Oni koji se nalaze tamo gde će se desiti brzo spuštanje u područjima koja se nalaze iznad nivoa mora mogu se u trenucima neposredno posle pomeranja polova naći na vreloj zemlji, kada će kora prestati da se pomera i kada će ploče udarati jedna u drugu kao voz čiji se motor iznenada zaustavio. U ovom slučaju pomaže visina, jer što je veća udaljenost od mesta gde trenje između ploča stvara toplotu, to bolje. Toplota može biti toliko velika da će topi kamen, kao što govore svedoci koji su preživeli ove strašne događaje. Vulkani, kako aktivni tako i ugašeni, će divlje eksplodirati, i prekriti okolna područja sa kišom kamenja i prašine i toliko zagrejati vazduh da će sav život u okolini biti uništen u trenutku.
• Pojava munja i vatrenih oluja sastavljenih od zapaljenih petrohemikalija koje će padati sa visine i koje će se formirati za vreme interakcije gasova i vulkanske toplote i munja koje će neprestano sevati ne može se predivideti. One se mogu pojaviti svuda, i kao i vetrovi snage uragana predstavljaju atmosfersku pojavu, a ne faktor na koga utiču zemljane mase. Iako su retke, ove vatrene oluje su pogubne, i spaljuju sve što se nalazi ispod padajućeg tepiha plamena i stvaraju opštu pustoš. Prestrašene žrtve imaju slabe šanse da uopšte shvate šta se dešava pre nego štu budu zahvaćene i izgube svest zbog nedostatka kiseonika. Kao i kod procesa spontanog sagorevanja, žrtva nije svesna za vreme sagorevanja. Najbolja zaštita od ove retke i razarajuće pojave postiže se sklanjanjem ispod metalnog krova, koji ne može da gori.
• U seoskim područjima preživeli će više brinuti o promeni klime nego o kolapsu civilizacije. U početku, ješće zalihe hrane dok ne nestanu, a zatim sledi briga oko toga što je nemoguće gajiti žito. Zar Sunce neće nikada ponovo zasijati kroz oblake? Više nego bilo koji drugi razlog, ovo je ono što će naterati preživele posle pomeranja polova da lutaju - oni će tražiti zemlju gde sunce sija kao nekad, sigurni da su se zadesili na pogrešnoj strani Zemlje zbog loše sreće. Zbog gladi će preživeli uskoro početi da jedu sve našta naiđu, žvakaće staru kožu, ješće grane mrtvog drveća, ali će ostati gladni. Smrt od gladi je takođe relativno bezbolna, jer čovek koji ne jede ubrzo postaje ošamućen. Um počinje da slabi i slabost obuzima čoveka, koji je u osnovi uspavan kada smrt dođe.

Sva prava zadržana: ZetaTalk@ZetaTalk.com